Kad me već vučete za jezik, a mislio sam da svi već znate razloge što nisam napadao svim silama promociju u prethodnih nekoliko sezona. Aj da vidim bilo koga drugog ko može da trenira 3 igrača 100k plate (domaća pod obavezno), dakle svaki meč samo jedan od njih starter kako bi im održavao dobru formu zbog reprezentacije. To je već 300+k plate samo na trenercima, koliko igrača sa kojim platama su vam potrebni da bi bili konkurentni? Nekako sam balansirao da nisam u nedeljnom minusu, čisto psihološki jer novca imam za još jednog ekstra igrača koji pravi razliku, ali to samo kad završim sa treningom i krenem po neki trofej, nadam se vrlo brzo. Želeo sam da završim ciklus i istreniram igrače do samog kraja, malo su zastali pred ciljem ali smatram da sam prilično dobar posao odradio.
Gore sam bio i koliko mi se svidelo najbolje govori podatak da sam se tek kad sam odigrao 1-2 sezone u prvoj toliko smorio da razmišljam o bataljivanju igrice. Ništa "gore nije bolje, čak bi rekao da je gore", ja prvu ligu zovem "domaćica", svako gleda kako da dobije kući i ako se omakne neka pobeda na strani siguran opstanak, nema rivaliteta, ima šablona u krug sa više timova koji su u dilu, pa makar i prećutnom i ako neće da priznaju zna se ko koga ne napada, skoro na startu svake sezone se zna 1-2 tima koji konkurišu za trofeje, a ostali štekaju...